SAMOJED
Želim Vam preneti informacije iz mojih saznanja i od saznanja drugih odgaivačaa i dostupne literature uglavnom na engleskom jeziku, svima onima koji se zanimaju za samojede ...
SAMOJED – osmeh s dalekog severa
Bleštavo belo, dugo, gusto i meko krzno. Šiljasta crna njuška. Kitnjast i preko leđa prebačen rep. Tamne, malkice ukošene oči. Gordi, graciozan hod pritajene snage odaje biće koje je svesno svoje lepote. I kao suprotnost: širok “osmeh” koji odaje veselu i jednostavnu narav, narav bića koje živi od danas do sutra i nada se da će taj period biti ispunjen sa što više igre. Vlasnici koji ga šetaju često svedoče o prilaženju potpunih stranaca privučenih i opčinjenih ovim psom. Jednom kad prođete rukom kroz krzno samojeda gotovi ste, nećete više moći prestati. A on će se potruditi da to iskoristi što bolje može. Tvrdoglav, ljubazan, izdržljiv, zaigran, svojeglav i duboko privržen… Sve je to samojed (Samoiedskaya Sobaka, Nenetskaya Laika), najlepši pas na svetu.
ISTORIJAT SAMOJEDA
S poreklom koje doseže direktno do vučijih predaka samojed pripada jednoj od tri pasmine takozvanog pra-tipa (ostale dve su sibirski haski i alaski malamut). Ove pasmine su prve tri koje su se izdvojile od vučijeg pretka i počele živeti sa ljudima. Iako genetski jako sličan vuku, duga ISTORIJA suživota sa ljudima promenila je narav samojeda.
Ime pasmine potiče od naziva grupe severnih sibirskih plemena, Samojed. Samojedi su bili stočarski nomadi. Njihov život je bio usko povezan sa krdima sobova koja su uzgajali. Kao takvi, psi su se koristili većinom za kontrolu i nadgledanje stada te za njegovu odbranu od vukova i medveda. Manje su korišteni za vuču sanki jer su sobovi to činili efikasnije. Prema legendi, samojedi su bili prva vrsta pasa koja je imala ekskluzivno pravo spavanja u šatoru gospodara. Ovo nije dokazano, ali iz činjenice da narav ovih pasa odlikuje duboka privrženost prema svim ljudima (jednako prema poznatima i strancima), može se zaključiti da su imali neki poseban status jako dugo vremena koji ih je privikao da se prema ljudima ponašaju tako prijateljski. Nažalost, zaslugom revolucije u Rusiji počela je represija nomadskog načina života od strane države. Plemena Samojeda su bila prisiljena odreći se svog načina života i “civilizovli su se”.
Ovo je imalo dve važne posledice. Kao prvo, uzgoj pasmine na tom području je smanjen. Kao drugo, zbog zatvorenosti režima, nije bilo moguće koristiti se znanjima o uzgoju ovih pasa onih ljudi koji su ga prvi uzgajali. Sve to zajedno je dovelo do toga da nakon I. svetskog rata nije bilo značajnijeg doprinosa pedigreu samojeda s područja njegove izvorne postojbine. Ono što znamo o samojedima i primerci koje danas imamo potiču od malobrojnih primeraka koji su doneseni u Evropu u 19. VEKU bilo posredstvom polarnih istraživača koji su ih kupovali od Samojeda na putu prema Arktiku, bilo posredstvom nekih drugih činioca i osoba.Iako prvi pisani zapisi o samojedima potiču iz 1696. (Adam Brandt), prvi primerci koji su službeno zabeleženi “južnije od Sibira” pojavili su se na Engleskom dvoru oko 1880 godine. Kći kraljice Viktorije, Aleksandra, udala se za Rusa, Cara Nicholasa II. Kako je njen brat, Princ od Walesa jako voleo pse, ona mu je iz Rusije poslala nekoliko primeraka od kojih su neki bili pasmine samojed. Bio je to kraljevski ulazak pasmine na područje Europe.
Vrlo brzo usledio je uvoz još nekoliko primeraka koji su dokumentovani i registrovani (1889. Ernest Kilburn-Scott, “Sabarka”; 1893. nepoznati mornar, “Whitey Petchora”…). Prvi primerci nisu bili potpuno beli. Prvi potpuno beli primerak došao je iz zapadnog Sibira, a doneo ga je i fotografisao 1894. kapetan Labourn Popham.
Kontrolisani i standardizovani uzgoj samojeda međutim nije počeo sve do polarnih ekspedicija. Polarni istraživači su nakon povratka doneli još nekoliko primeraka u Englesku, Norvešku, Novi Zeland i Australiju. (Ekspedicije Nansena, Amundsena, Jacksona i Shackletona) . Iz Amundsenove ekspedicije ostao je slavan samojed Etah, predvodnik čopora koji je prvi došao do Južnog Pola.
Ključan trenutak za početak kontrolisanog uzgoja bila je poseta bračnog para Kilburn-Scott zoološkom vrtu u Sidneju. Tamo su pronašli primerak izložen u istom kavezu sa dva tigra (!!) te ga uspeli otkupiti i dovesti u Englesku. Nazvali su ga “Antarctic Buck”. S ovim psom i još nekoliko primeraka koje su posedovali od pre počinje ISTORIJAT SELEKTIVNOG uzgoja samojeda u Europi. Killburn-Scott su definisali karakteristike koje odlikuju pasminu (tzv. uzgaivački standard) i započeli sa SELEKTOVANIM uzgojem. Zanimljivo je da u standardu koji su sastavili postoji stavka koja kaže: “sve boje su dozvoljene; preferirana je bela”. Iako međunarodna kinološka organizacija i danas priznaje tu stavku (psi kremastim nijansama imaju pravo nastupati na izložbama) teško je da će te takve samojede zaista i videti.KARAKTERISTIKE
Samojed je inteligentan, aktivan, prepun energije, ali iznad svega pokazuje privrženost prema ljudima.
OPŠTI IZGLED:
Srednje veličine, elegantan, beli Artički špic. Izgledom odražava moć, izdržljivost, šarm, ponos i samopouzdanje. Izraz, tkz. «Samojed-osmeh» je nastao kombinacijom oblika i pozicije očiju te lagano zakrivljenih uglova usana. Pol psa mora biti jasno prepoznatljiv.
VAŽNE PROPORCIJE:
Dužina tela je cca 5% veća nego visina u grebenu. Dubina tela je neznatno manja nego polovina visine u grebenu. Njuška je otprilike dužine lobanje.
PONAŠANJE I TEMPERAMENT
Prijateljski,otvoreni, živahni i budni. Slab instinkt za lovom. Nikada sramežljivi niti agresivni. Vrlo socijalizovani i ne mogu se koristiti kao VRSNI psi čuvari.
GLAVA:
Moćna i špicastog oblika.
REGIJA LICA:
Nos: Dobro razvijen, poželjno crn. Tokom nekih perioda u godini pigment nosa može izblediti u tkz.»snežni nos», ipak na krajevima nosa mora uvek biti tamnog pigmenta.
Njuška: Jaka i duboka, približne dužine kao i lobanja, postepeno se spušta ka nosu, niti spuštena niti jaka i četvrtasta. Nosni most je ravan.
Usne: Usne su čvrste, crno pigmentisane i pune. Uglovi usana lagano zakrivljeni formirajući karakteristični «samojed osmeh».
Čeljust/zubi/ugriz: Regularni i kompletni MAKAZAST ugriz. Zubi i čeljust su snazni.
Oči: Tamno smedje boje, dobro usadjene u ocne duplje, sire postavljene, ponesto nakosene i bademastog oblika. Izraz očiju je «nasmesen», ljubazan, inteligentan i odrazava budnost. Očni kapci su crne boje.
Uši: Podignute, poprilično male, debele, trouglaste i lagano zaobljene na vrhu. Moraju biti pokretne, visoko postavljene, te radi siroke lobanje poprilicno razdovjene.
VRAT:
Snazan, srednje duzine i nosen ponosno.
TELO:
Dužina tela neznatno veća od visine u grebenu, duboko i kompaktno ali pokretljivo.
Greben: Jasno definisan.
Ledja: Srednje duzine, misicava i ravna, kod zenki nesto duza nego kod muzjaka.
Slabine: Kratke, vrlo jake i definiSane.
Sapi: Pune, jake, mišicave i lagano se spuštaju.
Grudni kos: Širok, dubok i dugačak, dopire gotovo do laktova. Rebra su elastična.
Linija trbuha:: Lagano zaobljena prema gore.
REP: Visoko postavljen. Kada je pas u kretanju ili u budnosti rep je savijen od korena prema napred preko ledja ili sa strane, ali može biti obešen kada se pas odmara tada dopire do skočnog zgloba.
Prednje noge:
Opšti izgled: Dobro postavljene i mišićave sa jakim kostima. Gledajuci spreda ravne i paralelne.
Ramena: Duga, kompaktna i lagano se spustaju.
Nadlaktica: Pod uglom i blizu tela. Približno dužine kao i ramena.
Lakat: Postavljen blizu tela.
Carpus (prednje saplje): Snažno ali pokretljivo.
Pastern (prednje došaplje): Lagano zaobljeno
Šape: Ovalne, sa dugačkim prstima, fleksibilne i posatvljene prema naped. Prsti pod lukom i ne previše zbijeni. Elastične jagodice.
Zadnje noge:
Opšti izgled: Gledajući od pozadi, ravne i paralelne sa vrlo jakim mišicima.
Butina: Srednje dužine, poprilično široka i mišićava.
Koleno: Pod dobrim uglom.
Skočni zglob: Poprilično nisko postavljen i pod dobrim uglom.
Metatarsa (zadnje dosaplje): Kratko, snažno, uspravno i paralelno.
Šape: Kao i kod prednjih šapa. Peti prst bi trebao biti uklonjen.
KRETANJE: Snažno, slobodno i ne umorno sa dugim korakom. Dobar iskorak na prednjim nogama i sa snažnim odguravanjem zadnjih nogu.
KRZNO:Dlaka; bogata, debela, fleksibilna, cvrsto polarno krzno. Samojed je pas sa dvostrukom dlakom, kratkom, mekanom i dužom otpornijom spoljnom dlakom. Dlaka bi trebala formirati ogrlicu oko vrata i ramena uokvirujući glavu, posebno kod mužjaka. Na glavi i prednjoj strani nogu, dlaka je kratka i mekana, na spoljnom delu ušiju kratka, uspravna i mekana. Unutrašnjost uva je dobro odlakana. Na zadnjoj strani nogu dlaka formira “pantalone”. Izmedju prstiju raste zaštitna dlaka. Rep je bogato pokriven dlakom. Dlaka ženki je često kraća i mekše teksture nego kod mužjaka. Pravilina tekstura dlake treba imati srebrenkasti odsjaj.
Boja: čisto bela, krem ili bela sa biskvitnom. (Osnovna boja treba biti bela sa par biskvitnih mrlja). Ne sme biti svetlo BRAON.
Veličina: Visina u grebenu: idelana visina za mužjake je 57cm sa tolerancijom od +/-3, a za ženke 53cm sa tolerancijom +/-3cm.
MANE:
Svako odstupanje od gore navedenih STAVKI treba biti razmatrano kao mana koja se prema njenoj ozbiljnosti proporcionalno uzima u obzir.• Vidljivi nedostatci u strukturi
• Lagane kosti
• Mužjaci koji ne izgledaju kao mužjaci i ženke koje ne izgledaju kao ženke
• Pincer ugriz
• Žute oci
• Mekane uši
• Bačvasti deo oko rebara
• Duplo savijen rep
• Slab na nogama
• Jako krivih nogu ili kravljeg stava
• TALASASTA ili kratka dlaka na celom telu, duga, mekana ili dlaka koja visi prema dole
• Neprijateljsko raspoloženje,
Ozbiljne mane:
• Jasno vidljiva ne pigmentiSana mesta na kapcima ili na usnama
Eliminišuće mane:
• Plave oči ili oči različite boje
• Pregiz ili podgriz
• Ne podignute uši
• Boja krzna različita od one dozvoljene standardom
• Stidljivost ili agresivan stav.
Grupa
V. FCI GRUPA
Sekcija
Nordijski psi za vuču
Temperament
Odan, prijateljski nastrojen
Veličina: Veliki pas
Aktivnost:Puno kretanja
Socijalno ponašanje: Umjereno
Koliko je dobar čuvar: Solidan čuvar
Trening: Umereno
Namena: Pas za zabavu
Zemlja porekla: Rusija
Godina nastanka: 1600.
Boje:Bela
Visina (min):46 cm
Visina (max):55 cm
Težina (min): 23 kg
Težina (max): 30 kg
Životni vek (min): 12 godina
Životni vek (max): 15 godina
